“Srce ima svoje razloge koje razum ne poznaje”

Dragi Paskal je to rekao a evo sta ja kazem….

“Mislim, dakle postojim” ili bi mozda to ipak trebalo da glasi: “Osecam, dakle postojim”. A mozda su osecanje i razum dva najljuca neprijatelja u coveku, tako cesto suprtostalvjana tokom istorije covecanstva. Iako razum predstavlja sustiniski princip delanja covekovog, ovozemaljskog, savrsen logicko-matematicki sistem se ipak razlikuje od osecanja, mozda jedne od poslednjih materija ovog univerzuma, poslednjeg bozanskog atributa u coveku.

Osecati znaci postojati, a razumeti znaci opstati-osecati. Covek postoji da bi osecao. On je stvoren da oseca, da voli i pati, da mrzi i bude voljen. Fizicki covek je sastavljen od celija, a metafizicki od osecanja. Njegove oci jesu njegovo ogledalo duse, a ta dusa je njegovo ogledalo osecanja, a razum je samo jedan bitan aksiom.

Razumeti i voleti, nije li to najveca sila koja postoji u poznatom delu univerzuma?!!
Nije li to slucajno?!? Ne znamo.
Treba li to cuvati?!? Naravno.