Posle dugo vremena...

Da, da tako je dragi moji…tacno je da vam dugo nisam pisala nista ili bar nista zanimljivo. Msilim da je to, sa jedne strane dobro-za mene licno, a sa druge lose. Naime, dobro je jer sam samoj sebi dokazala da se nisam navukla na “ove stranice” ali lose u smislu da sa vama nisam podelila neke dobre utiske…kao recimo nikad docekana ona prica o EXIT-u (ali mozda se to i pojavi za neko vreme, u vidu jedne male retrospektive)…:) No, kao sto se moze primetiti od pocetka, ovaj blog nije zapravo moj dnevnik vec zanimljiv vodic i prostor za razmenu misljenja!
Nego da se vratim ja proteklom raspustu…Ovogodisnja putovanja bila su, moram priznati, prilicno zamorna ali i veoma interesnatna i bogata dozivljajima. Za pocetak necu mnogo pricati o Spaniji, jer kada postavim fotografije svaka ce imati neku svoju pricu, manje ili vise zanimljivu. Moram samo reci da je poseta ovoj atraktivnoj i zivopisnoj zemlji bila veliko iskustvo za mene. Nije da sam je posetila prvi put, ali sada sam je dozivela na potpuno drugi nacin. Kao sto su neki vec upoznati, bilo je dosta komlikacija i problema na pocetku, o tome sam nesto i pisala, ali kada se sve sabere i oduzme ostaje mi samo da se slatko nasmejem secajuci se onih manje lepih momenata…sada su prosto smesni. O Spancima i njihovom mentalitetu i da ne pricam. Toliko zivi, toliko komunikativni, toliko liberalni i suprotni od onih ustaljenih predrasuda da je prosto milina provoditi vreme sa njima u drustvu!
Drug deo mog nazovi odmora (jer se prvi zapravo ne moze nazvati bas tako-vise je bio radni odmor) svodi se na zaista puko lencarenje i izlezavanje na plazama naseg plavog Jadrana, sa dodatkom da sam procitala nekoliko knjiga. Nakon vise godina, odlazak na Crnogorsko primorje mi je, moram priznati, vise nego prijao. Jeste da se neke stvari nikada “tamo dole” nece promeniti, no nekih pomaka ipak ima. Privilegija je bila ta, sto smo isli kolima, pa sam imala mogucnost da obidjem dobar deo primorja i prisetim se nekih mesta na kojima jos od malena nisam bila. Do neke svoje setvrte godine “visila” sam na moru, jer su moji imali kucu tamo, pa mi se naravno vremenom i smucilo. A i pravo da vam kazem, nemam zelju da se pojavim u Budvi ili Becicima, HNovom i sl. i ugledam “pola Beograda”…od njih zapravo i bezim :) Ali evo sad se ukazala prilika da ponovo odem, i stvarno je usledilo pozitivan utisak. Tako mi se npr. veoma dopao Petrovac za koji jedan moj prijatelj rece da je jedno od najromanticnijih mesta na svetu!! (naravno nocu…) Kao slag na tortu dosao je odlazak na Bokesku noc, koji ustvari i nije tako zasladio celokupan dozivljaj, no bilo je zanimljivo. Gotovo da se ubraja u samo nekoliko puta u mom zivotu da sam videla toliko ljudi na jednom mestu!! “Bokeska noc” vam je ustvari pijancenje i djuskanje do zore, a nosi taj naziv zbog spektakla koji je zapravo samo sporedna stvar celog dogadjaja…
Toliko o mojim impresijama ukratko a ocekujte izvesne dodatke : )))