"Pomoću lasera fotografisaću Boga..."

Salvador Dali

Reci bilo šta o idejama i mislima Salvadora Dalija znaci biti u idelanoj prilici da se izrekne besprekorna glupost. Svaka Dalijeva ideja je na ivici ciste sublimacije covekovog uma jer je neopterecena zamkama didakticnosti, držanja pridika, zadrtosti i ispraznosti. Njegove ideje su cista dvosmislenost, i cesto protivrece samima sebi, ali i celom prirodnom sistemu, što je najpouzdaniji znak uzvišenost ljudske imaginacije i stanja, kako Dali kaže, permanentne intelektualne erekcije.

Prema njegovom ubedenju, nije tajna u tome da svet funkcioniše onako kako je to zakonima covekove logike ustrojeno. I covekova logika je deo jedne velike nelogicnosti koja se uocava kada se suocimo sa svim mogucim nacinima svetske organizovanosti. Sve može da bude obrnuto, nasuprot, da dubi na glavi, da bude protivrecno samom sebi ako mi to želimo -> Mlinovi prave brašno. Ja, pak, od mlinova pravim brašno. Svima je jasno da u svetu vlada nered racija. Potrebno je da zavlada lucidni red ludila. Potreban je ludi realizam. Samo tako bi svet mogao da spozna svoju 20% ispraznost, nemoc i odvratnu pohotu za posedovanjem svega i svacega -> Vecina blesana ima potrebu da radi kako bi zaradio pare. Ja imam potrebu da zaradim pare kako bih radio u miru. Tako bi svet uvideo kako je znanje jednako neznanju, i da se u tom neznanju krije jedan drugi, paralelni život kosmosa i ove planete. Dali to zna, i njemu umetnost, nauka i druga saznanja služe da predoci taj drugi svet, svet beskrajne nespoznativosti -> Pomocu lasera fotografisacu Boga.


jedan svoj susret sa Koktoom. U razgovoru je postavljeno pitanje šta bih njih dvojica spasili kada bi se zapalio muzej Prado. Kokto je odgovorio da bi on spasio - vatru. Dali je odgovorio da bi on spasio - vazduh, vazduh sa Vaskezovih Menina.
Tajna sveta, dakle, nije u rasprostranjenosti i brojnosti, ona je u najitnijem delicu stvarnosti, u njenom plamenu, u zrnu peska koje može da bude citav svet.

B. Kukic